Zapamćenih pet života (Serbian eBook) By Dolores Cannon (Translated By Velijko Batinic)

Description

Od 1979. sam se posvetila radu u domenu reinkarnacije, terapije prošlih života i njihovog istraživanja. U početku ljudi iz profesije su se mrštili na moj rad, ali zadnjih godina je postao vredan alat u tretmanu zdravstvenih problema, fobija, alergija, porodičnih problema itd. – koji ne reaguju na konvencionalne tipove terapije. Mnogi psiholozi ga sada koriste priznajući da nije važno da li oni ili klijent veruju u prošle živote. Važno je da pomaže klijentu i kao takvo je koristan alat za istraživanje podsvesnog uma. Koreni mnogih problema su usađeni u traumama iz prošlih života. Često nisu izazvani od strane prošlog života, ali se ponavlja šablon koji je tako jak da se prenosi do sadašnjeg života.

 Ovom vrstom rada sam se bavila od 1979, međutim, mnogi koji su hteli da istraže prošli život, nisu hteli da nađu odgovore za komplikacije u životu. Mnogi su dolazili iz znatiželje. Jednostavno su hteli da vide da li su zaista živeli nekada ranije. Često nije bilo pravih razloga, pa su klijenti dobijali neke dosadne i obične živote. Kada su postojali validni razlozi za istraživanje nepoznatih delova njihovih umova, rezultati i informacije su često bili zapanjujući. Neverovatno je to što većina dobije informacije koje pokazuju da su živeli ranije. Dublji nivo hipnotičkog transa daje i više informacija. Otkrila sam da najbolji subjekti za istraživanje reinkarnacije su somnambulisti (prim. prev. ljudi lako podložni hipnozi). Ovi ljudi mogu jako lako da dođu do najdublje mogućeg nivoa transa i doslovno poprime sve odlike ličnosti iz prošlog života. Tokom godina moje terapije i istraživanja, naišla sam na svaki mogući primer, ali ponekad bih naišla na nekoga ko je živeo u zanimljivom vremenskom periodu ili je poznavao neku bitnu osobu. Tako sam napisala knjige o ovim fascinantnim slučajevima. Odatle sam napisala trilogiju Razgovori sa Nostradamusom, Isus i Eseni, Oni su hodali sa Isusom, Između smrti i života i Duša koja se seća Hirošime. Dalje se to proširilo na moj rad sa NLO/Vanzemaljskim slučajevima: Čuvari Bašte, Legenda o padu broda, Nasleđe zvezda, Čuvari i na kraju napredna metafizička serija: Uvrnuti Univerzum. Zajedno sa razvojem mog rada sa hipnozom, razvila sam svoju specijalizovanu tehniku koja pomaže ljudima da se iscele pomoću njihovog uma i njihovog Višeg Ja. Sada podučavam ovu metodu širom sveta. Još uvek pišem knjige u vezi sa mojim avanturama iza portala vremena i prostora.

 Ponekad, za vreme mojih radio i TV intervjua ili predavanja, me pitaju: “Kako ste se uopšte upleli u sve to? Šta vas je navelo da počnete sa hipnozom?” Ako ima dovoljno vremena, pokušam da objasnim početke. Ako ne, onda im kažem da je to dugačka priča i da je ispričana u prvoj knjizi koju sam ikad napisala – Zapamćenih pet života.  Ljudi se zbune jer znaju za moje ostale knjige, a za ovu ne. Zatim pitaju “Zašto nije izdata?” Odgovor je: “Pokušavala sam!” Često su knjige ispred svog vremena i taj slučaj je bio sa ovom. Kada sam je napisala nije postojala Nju Ejdž prodavnica, a “normalne” knjižare su imale jednu ili nijednu policu za metafizičke knjige. To je bio žanr čije vreme je tek trebalo da dođe. Slala sam iznova i iznova i stalno su me odbijali. Jedan izdavač je rekao “Pa, mogli bismo da je uzmemo u obzir da ste pisali o nekoj poznatoj filmskoj zvezdi. Tada bi možda neko bio zainteresovan.”

 Nakon godina pokušaja i razočarenja, ostavila sam rukopis po strani u ormar i nastavila sa svojim radom. To nije značilo da sam prestala sa pisanjem, naprotiv. Kada sam se posvetila terapiji regresije, informacije su samo lile iz raznih klijenata. Tako sam počela da pišem ostale knjige dok su Pet Životaostale u zaboravu. Najzad nakon devet godina i dosta očaja i razočarenja, našla sam svog prvog izdavača. Do tad sam napisala još pet knjiga. Tokom tog vremena sam doživela svako moguće razočaranje koje pisac može da doživi. Mnogo puta sam htela da vrištim “Ja ne mogu više! Previše boli!” Svaki put kad sam dotakla dno očaja i mislilla da dignem ruke, bacim rukopis o zid i vratim se “normalnom” životu, misao bi mi došla: “Uredu. Ako želiš da digneš ruke, šta ćeš raditi u svom životu?” Uvek je dolazio isti odgovor “Ja ne želim da radim ništa drugo osim da pišem.” Tako da sam uspevala da se povratim iz plača i započnem novu knjigu neznajući da li će ijedna od njih ikad biti izdata.

 Sada kada predajem na konferencijama pisaca, kažem mladim piscima, “Znači napisali ste knjigu i šta sad? Prvu knjigu možda nikad ne izdate. Morate nastaviti da pišete. Tek možda druga ili četvrta će biti izdata. Ako ste pravi pisac, ne možete a da ne pišete- To postaje takva opsesija da biste radije pisali nego jeli. Kada dođete do te tačke, onda znate svoju misiju.” Energija koja je uložena mora biti toliko velika da će se knjige materijalizovati zbog zakona univerzuma.

 Tako je ispalo, moja četvta, peta i šesta knjiga su prve bile izdate (Trilogija o Nostradamusu), a ostale su dalje sledile. Sada znam da je taj mračni period mog života bio vreme iskušenja. Data mi je šansa da prestanem ako sam želela. Šansa da imam noramalan život kakav poželim. Sada znam da kad se osoba jednom posveti nečemu, nema povratka nazad. U suprotnom, nikada neće naći sreću. Ovo govorim ljudima da ne odustaju od svojih snova. Moje iskušenje je prošlo, odluka je pala i sad se moje knjige prevode na najmanje dvadeset jezika. Postale su žive stvari. Stvorile su sopstveni život. To se nikada ne bi desilo da sam odustala.

 Preko četrdeset godina od mog početka u ovoj sferi, moja deca i čitaoci su me pitali: “Zašto nisi izdala svoju prvu knjigu? Znaš da postoji interesovanje za nju, pošto ljude zanima tvoj početak.” Toliko toga se u međuvremenu dogodio kada sam napisala tu knjigu 1980, da sam mislila da je to jedna obična i naivna priča, pogotovo kad se uporedi sa mojim stremljenjima i napretkom koje sam postigla. Tako je i dalje rukopis ležao u ormaru sve do 2009. Pronašla sam ga kada sam preuređivala kuću i čistila stara dokumenta. Kako sam ga uzela u ruke, kao da mi je prozborio “Vreme je!”. Dala sam ga mojoj ćerki Džuliji, i zamolila je da ga pročita i kaže šta misli. “Da li je prestar? Da li je prevaziđen? Da li je prost i naivan?”

 Njen odgovor nakon čitanja je “Ne, mama, to je knjiga koja nedostaje. To je vremenska kapsula, deo istorije. Ljudi treba da znaju kako si počela. Treba da znaju da to nije bio lak put. “ I evo ga, uvod u proces koji me je lansirao u ovu neobičnu karijeru.

 Da, jeste prosta i naivna jer pokazuje gde smo bili moj muž i ja kada smo otkrili regresiju u prošle živote. Bukvalno smo nabasali na nju dok smo radili rutinsku hipnozu 1968. Nema šanse da mogu da ispričam priču, a da izostavim zabezeknutost koju smo osećali tada. Otkrivali smo i slušali o konceptima koji su nam bili potpuno nepoznati. Postojao je samo mali broj popularne literature o reinkarnaciji tada, i jako malo, skoro ništa, o hipnozi i regresiji u prošle živote. Metafizika je bila nepoznat svet a izraz “Nju ejdž” nije još ni postojao. Sama pomisao da govorite ljudima da su umrli pre nego što su se rodili je bio zaprepašćujući koncept. Nismo bili pripremljeni i zato je priča ispričana prosto i naivno na način kako nam je dolazila. Ovo je priča o mojim počecima, iako se više fokusira na mog muža nego na mene. To je način na koji se stvari često dese. Slučajnošću i susretima koji nam promene živote i zauvek promene način na koji razmišljamo. Često se pitam kojim putem bih išla da nisam izabrala ovaj tok svog života. Da nije bilo naše avanture u reinkarnaciju 1968. To je otvorilo vrata koja se nikada ne mogu zatvoriti i zato sam zahvalna. Neverovatno je to što u mojim daljim istraživanjima tokom godina nikada ni jedna stvar izneta u ovoj knjizi nije opovrgnuta. U to vreme je to bilo novo, neverovatno i neobično, ali tokom godina su samo iznova i iznova validirani brojnim slučajevima koji su ponavljali informacije samo drugim rečima.

 Dobrodošli na naš ulazak u svet nepoznatog.